Ul. Romena Rolana br. 20, Višnjička banja, Palilula, 11060 Beograd
065 297 17 11; 060 710 11 05
malicarobnjak2018@gmail.com
www.malicarobnjak.rs

 

PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PLAN I PROGRAM

 

UVODNE NAPOMENE

Tempo života savremene porodice sve više nameće potrebu za dodatnom podrškom koja se odnosi na zbrinjavanje i vaspitanje dece van porodičnog konteksta. Ta potreba se usložnjava činjenicom da i u vreme boravka deteta kod kuće sve manje vremena se provodi u kvalitetnoj interakciji deteta sa drugima što je od velike važnosti za njegovo učenje i razvoj, već je ono uglavnom upućeno na različite vrste medija (tv, kompjuter…).

Predškolska ustanova „Mali čarobnjak“ svoj program priprema u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18) i Zakonom o preškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/10, 101/17).

Ideja osnivača je da se kuća površine oko 240 m2, u ulici Romena Rolana broj 20, u Višnjičkoj banji, opština Palilula, adaptira u objekat prilagođen  boravku dece uzrasta od šest meseci do sedam godina, i u skladu sa tim deluje kao privatna predškolska ustanova. U pripremama i samoj realizaciji učestvovao je tim sačinjen od osnivača, stručnog saradnika i konsultanta.

Ostvarivanje programa zasnovano je na viziji vrtića kao zdravog, podsticajnog, udobnog i kvalitetnog mesta za boravak, učenje i razvoj dece i usmereno je na ostvarivanje dobrobiti deteta kroz negovanje zdravih stilova života. Program se ostvaruje u skladu sa Modelom A Osnova programa i kreće se ka obezbeđivanju uslova za integrisano učenje kroz razvijanje projekata na nivou vaspitnih grupa i vrtića u celini kao najkvalitetnijih savremenih pristupa u radu i učenju dece predškolskog uzrasta.

Higijensko tehnički uslovi za rad su u skladu sa principima bezbedne i kvalitetne sredine za učenje i razvoj dece jer odgovara njihovim potrebama zahvaljujući visokom nivou ponude usluga i opremljenosti prostora, didaktičke i ostale opreme neophodne za kvalitetno obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Vaspitno-obrazovni rad u Ustanovi ostvaruje se kroz redovne programe rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju uključujući i pripremni predškolski program. Izlazeći u susret potrebama porodice i dece Ustanova će organizovati i dodatne programe.

Nosioci realizacije programa su stručni radnici odgovarajućih profila koji svojim angažovanjem i stručnim usavršavanjem doprinose kontinuiranom kvalitetu rada predškolske ustanove.

 

SPECIFIČNOSTI USTANOVE

Ideja osnivača i stručnog tima je otvaranje predškolske ustanove sa jedinstvenim idejnim konceptom koji je usmeren na promociju zdravih stilova života i prirodnog okruženja, učenja kroz istraživanje u različitim sredinama i povezanost programa sa spoljnom sredinom kojim se postiže kontinuitet u učenju i razvoju. Ključna ideja vaspitnog-obrazovnog procesa je participacija dece u razvijanju programa i ostvarivanje uslova u kojima deca učestvuju kao aktivni i ravnoprani partneri. Podsticanjem i podržavanjem prirodne raznolikosti deteta ostvaruje se kroz učenje istraživanjem, otkrivanjem, eksperimentisanjem, učenjem, realnim životnim situacijama. Slobodnim kretanjem kroz prostor, podsticanjem na samostalnost u izboru sadržaja rada kao i načinom igre, poštuju se prava dece, a ona se svojim aktivnim učešćem uče odgovornosti, razvijaju socijalne veštine i dispozicije za celoživotno koje će im pomoći u daljem funkcionisanju u zajednici.

Navedene specifičnosti vaspitno-obrazovnog rada ostvaruju se kroz rad na projektima tokom kojeg se deca fokusiraju na traženje rešenja za probleme koji su im trenutno važni i kroz koje integrisano razvijaju sve aspekte ličnosti. Takođe, program obuhvata i bogate i raznovrsne sadržaje vezane za promociju zdravog načina života. Zdrav stil života usvaja se od najmlađeg uzrasta, pa je vrtić uz porodičnu sredinu, najbolje mesto za prva saznanja o tome kako uravnotežena i zdrava ishrava, fizička aktivnost, kvalitetna interakcija sa vršnjacima i odraslima, utiču na kvalitet života, a u slučaju dece, doprinose njihovoj dobrobiti (fizičkoj, socijalnoj i psihološkoj).

Vizuelnom identitetu ustanove i specifičnošću otvorenog prostora sa mobilijarom, postignuta je višefunkcionalnost sredine za učenje čime se lakše ostvaruje kvalitetna vaspitno-obrazovna praksa.

Predškolska ustanova se nalazi u mirnom delu Višnjičke banje sa mnogo zelenila. u okruženju se nalazi državni vrtić čiji je kapacitet nedovoljan da podmiri interesovanje roditelja. Dominantno je interesovanje za upis mlađe dece i celodnevni boravak.

Od velikog značaja za upis dece je kvalitet ponuđenog programa, ponuda dodatnih sadržaja (strani jezik, sportski programi, kreativne radionice) i obavezne aktivnosti na otvorenom. Izuzetno je važan i način saradnje sa roditeljima, ne samo na informativnom nivou, već i kroz organizovane aktivnosti-savetovališta, tematske sastanke, zajedničke aktivnosti sa decom. Sem navedenog, veoma su cenjeni programi saradnje sa različim ustanovama i institucijama u okruženju i promocija rada vrtića na različite načine – priredbe, pojavljivanje u medijima, časopisima i t.sl.

 

MIKROLOKACIJA

Privredni razvoj opštine Palilula sve više teče u smeru proizvodnih uslužnih delatnosti, pa je u poslednjih deset godina evidentiran porast broja privatnih preduzeća i komapanija različitih delatnosti čije je sedište na teritoriji opštine Palilula.

Na osnovu analize tržišta i konkurencije, ideja osnivača je da se kuća ukupne površine 240 m2 preuredi u prostor namenjen boravku i učenju dece, prijatnog ambijenta, enterijera i dvorišta, koje zadovoljavaju sve uslove bezbednosti u funkciji programa i radu po projektima. U tom smislu, učenje dece dešava se u svim zatvorenim i otvorenim prostorima predškolske ustanove ali podrazumeva i izlazak u okruženje i saradnju sa različim ustanovama, institucijma, udruženjima i kompanijama u lokalnoj zajednici.

 

LIČNA KARTA USTANOVE

Ustanova je kadrovski i materijalno-finansijski osposobljena za Zakonom navedenu delatnost.

Ustanova je smeštena u porodičnoj kući koja je celokupna u funkciji predškolske ustanove. Ukupna površina kuće je 240 m2.

 

 OSNOVNI PODACI O PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

Naziv Predškolska Ustanova ,,Mali čarobnjak“
Adresa Romena Rolana 20, Palilula, 11000 Beograd
Kontakt podaci Verica Jolić, direktor

065 297 17 11; 060 710 11 05
 

malicarobnjak2018@gmail.com

Zvanični mejl PU malicarobnjak2018@gmail.com
Sajt www.malicarobnjak.rs 
Delatnost 85.10 – predškolsko obrazovanje
Jezik na kome se realizuje vaspitno-obrazovni rad Srpski jezik
Tekući račun 160-509209-05

 

KAPACITET USTANOVE

Br. grupa   3
Površina kuće 240 m2
Površina dvorišta 2  ara

 

OBIM OSNOVNE DELATNOSTI I USLOVI RADA

Očekuje se da će se povećanje broja upisane dece dešavati postepeno, a posebno nakon promocije i prvih rezultata rada. Planirano je da se kvalitetnim programom i sredinom obezbede najbolji uslovi za napredovanje u učenju i razvoju dece predškolskog uzrasta što će biti ključni razlog za upis novih polaznika.

Svi ostali elementi delatnosti predškolske ustanove usklađeni su sa planiranim obimom, i zavise od broja upisane dece.

U cilju zadovoljavanja potreba dece tokom celodnevnog boravka, kao i uvažavanjem potreba interesovanja roditelja organizuje se i ishrana koju obezbeđuje odgovarajuća ketering služba.

 

PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Program vaspitno-obrazovnog rada baziran je na jedinstvu nege, igre, vaspitanja i obrazovanja i ima za cilj da se kroz uslove boravka na najvišem nivou standarda kvaliteta omogući podsticajna sredina za učenje i razvoj, pozitivna klima i bogate i sadržajne aktivnosti kroz koje deca i integrisano razvijaju različite aspekte ličnosti.

Osnovni cilj kome se u programima teži je obezbeđivanje dobrobiti dece (fizičke, psihološke i socijalne) putem kvalitetnog vaspitno-obrazovnog procesa u celini podsticajne socijalne i fizičke sredine za učenje, uravnotežene ishrane i potrebe za odmorom kao kvalitetne zdravstveno-preventivne zaštite.

Poseban akcenat u programima za sve uzraste je razvijanje zdravih stilova života, negovanjem fizičkih, estetskih, moralnih i intelektualnih vrednosti na kojima će se bazirati program rada prilagođen specifičnostima uzrasta.

ZDRAV STIL ŽIVOTA manifestuje se kroz odnos sa drugima (vršnjacima i odraslima), i u obliku ponašanja i svesti o materijalnom i priorodnom okruženju ličnosti. U kontekstu vaspitanja i obrazovanja i razvoja dece predškolskog uzrasta zdrav stil života podrazumeva:

  • Vaspitanje i obrazovanje u fizičkom okruženju bogatom podsticajima za razvoj svih aspekata ličnosti
  • Optimalani uslovi u pogledu broja dece, prostora, sredstava i materijala
  • Mogućnost za fizičke aktivnosti, pravilnu ishranu i balans različitih tipova aktivnosti
  • Prilike za socijalne interakcije i emocionalna ravnoteža kroz participaciju i vršenje izbora
  • Razvijanje životnih veština za uspešno funkcionisanje u zajednici

Vremenska organizacija i ritam dnevnih aktivnosti usklađeni su sa potrebama dece i porodice i omogućavaju fleksibilno restruktuiranje u zavisnosti od potreba dece, porodice i programa.

Redovni programi u Predškolskoj ustanovi „Mali čarobnjak“ ostvaruju se u celodnevnom i poludnevnom trajanju.

 

RAD SA DECOM OD 6 MESECI DO 3 GODINE

Osnovni zadatak vaspitanja dece ranog uzrasta je očuvanje, podržavanje i oplemenjivanje spontanog izraza deteta u odnosu na okolinu i poštovanje njegove individualnosti u otkrivanju sveta i razvoju.

Vaspitanje i negu dece do tri godine realizuju medicinske sestre vaspitači i vaspitači osposobljeni za rad sa decom jaslenog uzrasta.

Osnovni zadaci:

  • očuvanje i unapređenje zdravlja dece;
  • negovanje i podsticanje spontanog razvoja dece kroz različite sisteme aktivnosti i igre;
  • uvažavanje specifičnosti uzrasta i individualnih potreba deteta;
  • stvaranje povoljne socio – emotivne klime i struktuiranje vaspitne sredine koja zadovoljava potrebe i motiviše dete.

Period adaptacije je posebno važan period u procesu prilagođavanja deteta na novu sredinu i iz tog razloga se pažljivo planiraju aktivnosti koje detetu omogućuju lakši boravak u grupi. Aktivnosti za adaptaciju spadaju u domen saradnje sa roditeljima i odvijaju se kroz tu saradnju, a u vidu: individualne saradnje, roditeljskih sastanaka, blagovremenog usmenog i pismenog obaveštavanje (mail-ovi, lifleti, štampani materijal i sl.), otvorenost Ustanove da prihvata roditelje sa decom u toku radnog vremena na određeni vremenski period radi adaptacije deteta na prostor.

Na ovom uzrastu je jako važno jedinstvo nege i vaspitanja jer sve životne situacije doprinose vaspitanju i razvoju i polako prerastaju u zajedničke organizovane oblike rada. U bogaćenju dečijeg iskustva i podsticaja razvoja planiraju se posebni zadaci, sadržaji i aktivnosti u okviru:

  • igre;
  • motoričkih aktivnosti;
  • senzorno perceptivnih aktivnosti;
  • socijalno emotivnih odnosa;
  • muzičko ritmičke aktivnosti;
  • grafičko likovne aktivnosti;
  • intelektualne aktivnosti;
  • jezičke aktivnosti;
  • aktivnosti dramatizacije.

O svim planiranim aktivnostima, adaptaciji dece,praćenju i posmatranju dece, saradnji sa roditeljima i lokalnom sredinom, medicinska sestra vaspitač vodi odgovarajuću dokumentaciju kroz dnevnik rada. Svaki rad sa decom jeste specifična i individualizovana forma, pa se u radu pored osnova programa obuhvataju i sledeći segmenti:

  • preventivno – zdravstvena zaštita;
  • nega i vaspitne aktivnosti u toku nege;
  • posebne vaspitne aktivnosti:
  • socio – emocionalni odnosi;
  • motoričke aktivnosti i igre;
  • razvoj čulne osetljivosti i opažanja;
  • muzičko – ritmičke aktivnosti;
  • intelektualne aktivnosti i igre;
  • grafičko – likovne aktivnosti;
  • jezičke aktivnosti;
  • aktivnosti na otvorenom prostoru;
  • bogaćenje vaspitne sredine;
  • saradnja sa roditeljima;
  • posmatranje, praćenje, dokumentovanje dečjeg razvoja;
  • vrednovanje procesa rada i planiranje.

Ciljevi fizičko – senzornog razvoja su:

  • održavanje i unapređivanje fizičkog zdravlja dece;
  • obezbeđivanje povoljnih uticaja na opšti razvoj organizma;
  • stvaranje uslova za razvoj kretanja, pravilno držanje tela i ovladavanje motorikom;
  • usavršavanje funkcija čula;
  • razvijanje navika u sveri zadovoljavanja higijenskih i fizioloških potreba.

Ciljevi socijalno – emocionalnog razvoja su:

  • očuvanje spontanosti i iskrenosti deteta u kontaktu sa okolinom;
  • negovanje otvorenosti za doživljaje;
  • pružanje pomoći u sticanju samostalnosti;
  • podsticanje u stvaranju slike o sebi i sticanju poverenja u svoje sposobnosti;
  • usvajanje osnovnih moralnih vrednosti i normi ponašanja (dobro – loše);
  • razvijanje sposobnosti učestvovanja u zajedničkim aktivnostima sa odraslima i vršnjacima;
  • kultivisanje emocionalnog izražavanja.

Ciljevi intelektualnog razvoja:

  • podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti;
  • podsticanje razvoja mašte i negovanje osetljivosti za utiske;
  • podsticanje razvoja senzo – motorne inteligencije kroz rešavanje problema;
  • podržavanje spontane verbalne i neverbalne komunikacije;
  • podsticanje razvoja govora i bogaćenje komunikacije kao sredstva za sticanje iskustva i znanja;
  • podsticanje razvoja senzo – motornih i perceptivnih sposobnosti stvaranjem uslova za sticanje znanja i iskustva kroz praktične aktivnosti.

Zapažanja o razvoju dece i dokumentovanje procesa rada imaju za cilj očuvanje dostignutog stepena psihofizičkog razvoja vaspitne grupe, ali i osnovu za konkretizaciju zadataka i kreiranje planova za naredni period. Stalno unapređivanje rada u jaslicama odvija se kroz edukaciju, primenu naučenog, akreditovane seminare, međusobnu saradnju, praćenje i evaluaciju.

Ono što je posebno značajno istaći, i što je posebno važan zadatak medicinske sestre – vaspitača, jeste nega dece u jaslenoj grupi. Nema opštih formi u ovom zadatku nege, iako postoje zakonski okviri i smernice, ali se ovaj deo rada posebno individualizuje i podređuje porodičnom načinu nege. Medicinska sestra – vaspitač ima intervju sa roditeljima deteta oko nege deteta i u potpunosti usvaja njihov model i ispunjava zahteve porodice. Dalja nega, nakon adaptacije se takođe odvija u saradnji i dogovoru sa roditeljima, gde medicinska sestra – vaspitač ima zadatak da informiše roditelje o važnim aspektima nege, kao i da upoznaje roditelje sa kalendarom vakcinacije i značajem vakcinacije za zaštitu od određenih zaraznih bolesti.

Medicinske sestre – vaspitači izrađuju operativne planove rada sa decom u zavisnosti od uzrasta dece, individualnih interesovanja deteta i napredovanja.

Ipak, svi operativni planovi  proizilaze iz opštih planova rada sa decom.

 

NEGA I VASPITANJE DECE OD 6 MESECI DO 1  GODINE

nega:

  • kupanje se odvija u porodici, a izuzetno u kolektivu;
  • redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom;
  • redovno čišćenje nosnih šupljina i ukapavanje kapi prema potrebi
  • obezbeđivanje individualnog pribora;
  • oblačenje prema ustaljenom redosledu, prilagođeno godišnjem dobu i temperaturi uz ispunjenje potrebnih higijenskih zahteva;
  • sprečavanje određenih malformacija koštanog sistema, prevencija ravnih tabana;
  • nagoveštaji za kontrolu sfinktera;
  • boravak na svežem vazduhu.

socijalno – emocionalni odnosi:

  • kontakte sa detetom pratiti rečima;
  • razgovarati sa detetom;
  • podsticati dete da sarađuje (da ispruži ruku, nogu, da ustane);
  • podsticati želju deteta da se samo hrani;
  • izražavati zadovoljstvo zbog određenih aktivnosti deteta;
  • nezadovoljstvo zbog određenih aktivnosti deteta izražavati oprezno da bi se izazvalo shvatanje deteta, a ne strah;
  • kontrolisati socijalnu interakciju između dece da ne dođe do povređivanja.

igra:

  • podsticanje funkcionalne igre – istraživanje predmeta: opipavanje, razgledanje, lupkanje, traženje, guranje…

motoričke aktivnosti:

  • raznovrsni pokreti deteta su omogućeni obezbeđenim slobodnim prostorom za kretanje sa dovoljnim brojem predmeta i igračaka;
  • čest individualni kontakt medicinske sestre – vaspitača.

senzorno – perceptivne aktivnosti:

  • podsticati decu na elementarne aktivnosti sa predmetima, gde se deci obezbeđuju predmeti različitih oblika, veličine, konzistentnosti, boje…
  • menjati igračke periodično da ne dođe do zasićenja;
  • menjati raspored u prostoriji periodično radi razvijanja samostalnog opažanja.

muzičko – ritmičke aktivnosti:

  • cilj im je održavanje vedrog raspoloženja;
  • medicinska sestra – vaspitač izvodi kratke motive na različite neutralne slogove (na, la, ma, gu…)
  • podsticanje cupkanja u mestu, njihanja, pljeskanja rukama, sviranje zvečkama;
  • povremeno slušanje muzike instrumentalnog karaktera.

intelektualne aktivnosti:

  • sredinu u kojoj dete boravi snabdeti raznovrsnim predmetima čije se osobine opažaju svim čulima i rasporediti ih na podsticajan način;
  • igrati igre skrivanja.

jezičke aktivnosti:

  • razvijanje neverbalne komunikacije;
  • reagovanje na vokalizaciju deteta;
  • razgovetno imenovanje predmeta;
  • podržavanje spontanih govornih igara deteta.

 

NEGA I VASPITANJE DECE OD 1. GODINE DO 1,5 GODINE

nega:

  • kupanje se odvija isključivo u porodici, sprovoditi higijenu lica, ekstremiteta i genitalija;
  • podsticati osamostaljivanje pri pranju ruku i lica;
  • nega nosa prvim pokušajima izduvavanja, korišćenje kapi za nos po potrebi;
  • kontrola pojave vašljivosti i skabiesa (šuge);
  • period zamene pelena gaćicama – kontrola sfinktera je individualizovan proces i medicinske sestre – vaspitači vode računa i pokušavaju da shvate signale deteta, te u skladu sa signalima biraju pristup.

socijalno – emocionalni odnosi:

  • stavljen naglasak na adaptaciju i poklanjanje strpljenja i pažnje deci i roditeljima;
  • decu podsticati na socijalnu interakciju jer se stvara rivalstvo oko pažnje medicinske sestre – vaspitača;
  • primerom se deca upućuju na zajedničku aktivnost;
  • suzbijati ljubomoru.

igra:

  • podsticati dečije igre koje se razvijaju hodanjem i hvatanjem vrhovima prstiju;
  • podsticati simboličke igre imitativnog karaktera.

motoričke aktivnosti:

  • obezbediti deci prostor i uslove za puzanje, hodanje, provlačenje, guranje….
  • podsticati samostalnost u kretanju;
  • igre loptom.

 senzorno – perceptivne aktivnosti:

  • obezbeđivanje uslova za bogaćenje čulnog doživljaja;
  • verbalizovati čulne doživljaje;
  • obezbediti raznovrstan izbor zvučnih igračaka;
  • obezbediti kontakt sa prirodnim pojavama i prirodnim materijalima;
  • menjati raspored nameštaja za podsticanje samostalnog opažanja.

muzičko – ritmičke aktivnosti:

  • obezbediti zvučne pojave (zvečke, igračke, zvuke životinja…);
  • pevanje jednostavnih pesama (tematski);
  • pljeskanje i kretanje u ritmu muzike;
  • podsticati decu da proizvode zvuk različitim aktivnostima.

intelektualne aktivnosti:

  • eksporativne igre predmetima;
  • igre skrivanja;
  • podsticanje korišćenja oruđa za dosezanje ciljeva.

 jezičke aktivnosti:

  • sve aktivnosti u koje je dete uključeno medicinska sestra – vaspitač prati govorom koji se odnosi na ono što se dešava;
  • imenovanje osoba, delova tela, predmeta…kada dete pokaže interesovanje;
  • davati detetu verbalne naloge i postavljati pitanje;
  • odgovarati govorom na detetovu neverbalnu komunikaciju;
  • rečenice treba da budu kratke, jasne, više puta ponavljane;
  • izvoditi dramatizaciju u grupi dece obraćajući se deci, dodirujući decu lutkom, dozvoljavajući deci da dodirnu lutku. Boja glasa, pokreti i kretanje, treba da bude prilagođeno lutki koja se tumači.

 

NEGA I VASPITANJE DECE OD 1,5 DO 2 GODINE

nega:

  • podstivanje dece na samostalnost u svim domenima lične higijene i postepeno uključivanje dece u sve ove procese uz stalno postojanje svesti o individualnim razlikama i individualizovan pristup u razvijanju ovih navika.

socijalno – emocionalni odnosi:

  • podsticati igranje igračkama davanjem primera;
  • posmatrati odraz u ogledalu i razgovarati o njemu;
  • na eventualnu pojavu agresivnog ponašanja reagovati pažljivo podstičući dete na socijalno prihvatljive oblike ponašanja i reagujući na njih; na agresiju ne reagujemo niti agresijom, niti ignorisanjem već razgovorom i podsticanjem na socijalno poželjne oblike ponašanja;
  • na eventulanu pojavu ljubomore reagujemo pokušavajući da objekat ljubomore približimo detetu angažujući decu u zajedničkoj igri. Takođe mnogo je važno da medicinske sestre – vaspitači paze da svojim ponašanjem ne izazovu ljubomoru.

igra:

  • funkcionalne igre koje pospešuju razvoj: hodanje, trčanje, hvatanje predmeta prstima, bacanje predmeta, manipulisanje predmetima;
  • podsticanje simboličkih igara – period pojave dramskih igara.

motoričke aktivnosti:

  • obezbeđen uslov za nesmetano kretanje i podsticanje hodanja – podsticanje igara prenošenja predmeta, vučenje, guranjepenjanje, prekoračivanje;
  • period pojave i pojačanog interesovanja za bacanje i kotrljanje te se u program uvrštavaju poligoni sa navedenim aktivnostima;
  • među aktivnosti se uvodi i voda, u smislu presipanja iz suda u sud ili prenošenja pune posudice bez prosipanja, što pojačava pažnju i ravnotežu.

 senzornoperceptivne aktivnosti:

  • podsticati doživljavanje prostora unutar ustanove i u prirodi u što širem kontekstu.

muzičko – ritmičke aktivnosti:

  • učenje, slušanje i pevanje pesmica edukativnog karaktera;
  • slušanje muzike;
  • ritmičko kretanje.

grafičko – likovne aktivnosti:

  • materijal za rad učiniti deci dostupnim i davati im primer crtanjem jednostavnih oblika;
  • podsticanje šaranja da bi se učilo držanje pribora i razvijala koordinacija oko – ruka.

intelektualne aktivnosti:

  • podsticanje istraživanja predmeta i okoline;
  • podsticanje igara imenovanja predmeta;
  • igre skrivanja, uklanjanja predmeta iz poznatog ili prikazanog niza.

 jezičke aktivnosti:

  • praktikovati davanje kratkih i jasnih instrukcija, bilo u vidu igre ili svakodnevnih aktivnosti (stavi loptu na jastuk, uzmi iz tanjira, odnesi na sto…);
  • učenje kratkih smislenih stihova;
  • učenje o sebi (ja, ime);
  • neverbalnu komunikaciju polako verbalizovati;
  • koristiti dramatizaciju u komunikaciji sa decom, kroz dramatizaciju uz pomoć ginjol lutke pozivati decu na igru, druženje, užinu i slično.

 

NEGA I VASPITANJE DECE OD 2  DO 3  GODINE

nega:

  • medicinska sestra – vaspitač vrši nadzor i eventualnu asistenciju, dete samo obavlja svoje stečene higijenske navike;
  • dete samostalno u kontroli sfinktera;
  • podsticanje boravka na svežem vazduhu u skladu sa vremenskim prilikama;
  • boravak na suncu i dalje ima ulogu prevencije rahitisa i utiče na pravilan rast i razvoj kostiju. Omogućiti deci sunčanje.

socijalno – emocionalni odnosi:

  • medicinska sestra – vaspitač treba da gradi odnos sa decom ovog uzrasta spuštajući se na njihov nivo i započinjući razgovor sa njima, pozivanjem na igru ili postavljanjem pitanja, komentarisanjem…
  • pohvale i pokazivanje ljubavi prema deci će učiniti suzbijanje ljubomore koja je izražena na ovom uzrastu;
  • odgovarati na detetova pitanja, čak i kada se ona ponavljaju i slušati detetove odgovore. Na ovom uzrastu medicinska sestra – vaspitač treba da prepozna kada dete sa ponavljanjem pitanja traži pažnju za sebe; kada to ustanovi treba da se bavi detetom, ali i dalje da odgovara na pitanja, nikako da ih ignoriše.

igra:

  • složene funkcionalne igre se postavljaju kao zahtevi na ovom uzrasnom periodu (bacanje ciljanjem, održavanje ravnoteže stajanjem na jednoj nozi, hodanje po pravo liniji i sl.);
  • istraživačke igre koje izrastaju u konstruktivne igre (građenja, izrade od plastelina, peska, hartije);
  • igranje uloga.

motoričke aktivnosti:

  • kretanje različitim pokretima (hodanje, trčanje, penjanje, puzanje);
  • igranje loptom;
  • korišćenje složenih i koordiniranih pokreta;
  • podsticati ritmičke pokrete.

senzorno – perceptivne aktivnosti:

  • stalno podsticanje dece na dalje osamostaljivanje i nova istraživanja okoline u smislu doživljavanja iste gde medicinska sestra – vaspitač podstiče spoznaju osobina predmeta (prljave ruke – pranje ruku – voda može biti topla i hladna – ruke kada se peru su mokre – ruke kada obrišemo su suve – peškir je mekan…);
  • uključivanje u određene aktivnosti u trpezariji (postavljanje salveta, sklanjanje svoje čaše…);
  • percepcija ukusa i mirisa hrane;
  • osobine materijala prilikom promene garderobe;
  • upoznavanje sa saobraćajem, ulicama, zvucima, bojama u saobraćaju…
  • upoznavanje prirodnih pojava;
  • igranje sa prirodnim materijalima.

muzičko – ritmičke aktivnosti:

  • podsticati sklad između pokreta i ritma;
  • upotrebljavati brojalice i muzičke štapiće u kombinaciji – podsticati decu na pljeskanje u ritmu;
  • povezivanje pokreta, muzike i govora kroz dramske muzičke igre;
  • negovanje igre uz muziku.

grafičko – likovne aktivnosti:

  • upoznavanje dece sa različitim mogućnostima crtanja (olovkom, bojama, štapićem u pesku, prstima, kredom po betonu…);
  • podsticati oblikovanje testom i plastelinom;
  • podsticati cepanje papira, nizanje perli i sl.;
  • sva likovna aktivnost ima za cilj podsticanje deteta da se razvija kroz likovno – grafičke aktivnosti i ne treba sebaviti određenim temama.

intelektualne aktivnosti:

  • podsticati i negovati sve vrste i aktivnosti istraživanja predmeta;
  • uvođenje zadataka kojima se upoređuje (veći – manji);
  • prepoznavanje i imenovanje predmeta i bića;
  • igre sa razlikovanjem broja jedan od pojma više;
  • igre sa pronalaženjem predmeta čiju sliku pokažemo;
  • negovanje simboličkih igara.

jezičke aktivnosti:

  • i na ovom periodu aktivan razvoj govora kroz zajedničke aktivnosti
  • bogaćenje rečnika se postiže pitanjima upućenim detetu da imenuje nešto na sebi ili na slici;
  • igre parova reči – suprotnosti (veliko – malo, gore – dole, otvoreno – zatvoreno…);
  • stalna verbalizacija postupaka od medicinske sestre – vaspitača u jednostavnoj formi, kao i postavljanje zahteva pred dete u jednostavnoj formi;
  • podsticanje dece da pričaju šta se desilo ili da ispričaju pričicu koju su više puta čuli;
  • dramatizacija medicinske sestre vaspitača uz pomoć ginjol lutke u obliku ljudi ili životinja. Dramatizovati kratke priče, recitacije ili pesme. Glas i kretanje prilagoditi ulozi. Podsticati decu koja pokažu inicijativu za uključivanje.

Navedeni plan rada po uzrastima je samo model prosečnog deteta navedenog uzrasta, plan rada medicinske sestre – vaspitača se radi operativno za predstojeći period, sa detaljnim igrama i zadacima prilagođenim konkretnoj oformljenoj grupi.

 

RAD SA DECOM UZRASTA OD 3 GODINE DO UKLJUČIVANJA U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM

Rad sa decom uzrasta od 3-6,5 godina, odvija se po Opštim osnovama predškolskog programa za uzrast dece od tri godine do uključivanja u program pripreme za školu kao i  pripremni predškolski program.

Osnove programa zasnivaju se na humanističkom shvatanju  razvoja deteta koje naglašava unutrašnje snage deteta na koje se treba osloniti prilikom delovanja na njegov razvoj kao sredinu koja treba da podstiče ispoljavanje tih snaga. Zato Ustanova svojom ulogom u odnosu na decu i porodicu obezbeđuje:

  • sigurnu sredinu u kojoj se svako dete oseća prihvaćeno i voljeno i u kojoj ono optimalno raste i razvija se;
  • sredinu koja detetu pruža bogatu i raznovrsnu razmenu i komunikaciju sa vršnjacima;
  • podršku porodici u vaspitanju deteta;
  • kompenzaciju socijalno deprivirajućih uslova u kojima neka deca odrastaju;
  • inkluzivne vaspitne grupe;
  • stimuliše razvoj darovite dece;
  • sazrevanju dece za školsko učenje.

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja su jedinstven vaspitno obrazovni program koji je razrađen u dva modela A i B.

Model A teži otvorenom sistemu vaspitanja i akcionom razvijanju programa, zavisno od interesovanja dece, dok Model B ima karakteristike kognitivno – razvojnog programa i razrađene vaspitno – obrazovne ciljeve, zadatke vaspitača i tipove aktivnosti, među kojima vaspitači biraju i razrađuju ih, zavisno od potreba, mogućnosti i interesovanja konkretne dece u grupi. Ipak teorija i praksa su vekovima u raskoraku, pa ćemo mi u praksi prožimati elemente Modela A i modela B, a vaspitači će izrađivati svoje planove rada u odnosu na karakteristike grupe, a u saradnji sa stručnom službom ustanove.

 

A model

OPŠTI CILJ SPECIFIČNI CILJEVI
Podsticanje celokupnog detetovog razvoja uz uvažavanje svih njegovih potencijala §  Olakšavanje procesa adaptacije;

§  Podsticanje razvoja saznanja o sebi, sopstvenim osećanjima i potrebama, samopoštovanja i samopouzdanja;

§  Podrška osamostaljivanja dece u oblačenju, obuvanju, hranjenju, obavljanju lične higijene, omogućavanje samostalnog izbora igara i aktivnosti;

§  Proširivanje dečijeg iskustva u različitim oblastima;

§  Podsticanje socijalnog saznanja, sazrevanja i prihvatanja međusobnih razlika;

§  Podsticanje rada u grupi – razvijanje komunikativnih sposobnosti;

§  Razvijanje kreativnog izražavanja kroz likovne, muzičke, dramske, plesne i druge aktivnosti;

§  Osposobljavanje za aktivno učestvovanje u životu vrtića.

 

B model

Ciljevi Aktivnosti Sadržaji
Fizički razvoj (motorika, čula, zdravlje i higijena) §  telesne

§  perceptivne

§  zdravstveno – higijenske

Iskustva koje se stiču zahvaljujući kretanju, osposobljavanju telesnih funkcija, korišćenju čula, medicina, sport.
Socio – emocionalni i duhovni razvoj (odnos prema sebi, drugima i okolini) §  društvene

§  afektivne

§  ekološke

Svet ljudi, odnos prema drugima, sebi, okolini, etika i moral sa pravilima ponašanja, socijalno iskustvo, ekološka saznanja.
Kognitivni razvoj (upoznavanje materijalnog i živog sveta, logičko – matematičkih struktura, prostora, vremena i praktično korišćenje saznatog u životu i radu) §  otkrivačke

§  logičke

§  praktične

Svet nauke, ljudski rad i proizvodnja, logičko – matematička saznanja, saobraćaj, samoposluživanje i snalaženje u životnim okolnostima.
Razvoj komunikacije i stvaralaštva §  govorne

§  dramske

§  likovne

§  muzičke

§  plesne

Svet umetnosti, estetike, komunikacioni sitemi, intuitibna i metaforička iskustva i saznanja.

PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM

Pripremni predškolski program je obavezan   od školske   2011/2012. godine u trajanju od najmanje 9 meseci u godini pred polazak u školu. Stručna služba dečijeg vrtića priprema Pripremni predškolski plan, kao deo Predškolskog programa. Opšte osnove predškolskog plana su  utemeljene na postojećim Osnovama Programa predškolskog vaspitanja i obrazovanje dece uzrasta od 3-7 godina. Pripreme dece za polazak u školu je proces koji se odvija tokom čitavog predškolskog perioda u okviru podsticanja opšteg razvoja deteta. Priprema za školu treba da omogući raznovrsne prilike za susret dece sa dobro izabranim podsticajima iz fizičkog i socijalnog okruženja, za slobodno isprobavanje svojih moći i aktivno upoznavanje sveta oko sebe , drugih ljudi i samoga sebe.

Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi.

Zadaci vaspitno obrazovnog rada u godini pred polazak u školu su: 

  • podsticanje  osamostaljivanja dece i podrška njihovom fizičkom razvoju;
  • podsticanje dečijeg samopoštovanja i razvijanje svesti o sebi , kao i negovanje pozitivne slike o sebi;
  • negovanje tolerancije i dijaloga u komunikaciji;
  • stvaranje poželjne vaspitno obrazovne sredine i razvoj ekološke svesti kod dece da prirodu i okruženje delimo sa drugima;
  • osmišljavanje igre i aktivnosti iz oblasti početnih matematičkih pojmova.

Sve pripremne vaspitne grupe realizuju vaspitno obrazovni rad kombinujući modele A i B. Program pripreme dece za školu sastoji se od oblasti u koje su svrstani vaspitno –obrazovni sadržaji  i aktivnosti putem kojih se ostvaruju opšta i posebna priprema dece za  školu.

To su:

  • razvoj govora (negovanje govorne kulture, bogaćenje dečjeg rečnika i negovanje gramatički pravilnog govora, verbalno izražavanje i komunikacija, monološki govor i pričanje, upoznavanje sa dečijom književnošću i govorne igre);
  • priprema za početno čitanje i pisanje;
  • razvoj matematičkih pojmova (položaj u prostoru, kretanje kroz prostor, poređenje i procenjivanje, oblasti, linije i tačke, oblici, obrazovanje skupova, brojnost skupova i vremensko saznanja);
  • upoznavanje prirodne i društvene sredine (živi svet- životinje, biljke, čovek, materijalni svet, zaštita životne sredine, čovek kao društveno biće, rad ljudi, saobraćajno vaspitanje);
  • fizičko vaspitanje (fizički razvoj, razvoj opažanja, jačanje zdravlja i održavanje higijene);
  • likovno vaspitanje (crtanje, slikanje, plastično oblikovanje i estetsko doživljavanje i procenjivanje);
  • muzičko vaspitanje (slušanje muzike, pevanje, sviranje i plesne aktivnosti).

Aktiv za praćenje pripremnog predškolskog programa čine vaspitači koji rade u pripremnim vaspitnim grupama (poludnevni i celodnevni boravak).

 

RAZLIČITI OBLICI I PROGRAMI

Pored redovnog rada na osamostaljivanju i razvoju dece predškolska ustanova „Mali čaronjak“ obezbeđuje upisanoj deci različite aktivnosti i radionice vezane za upotrebu engleskog jezika kroz koje obezbeđuje deci da razvijaju svoju dvojezičnost od ranog uzrasnog perioda, a koje je najpogodnije za razvoj i učenje stranog jezika.

Dodatni rad sa decom će se organizovati kroz dramsku sekciju, jer razvoj glumačkih sposobnosti doprinosu razvoju socijalne  interakcije, pamćenja, mišljenja, razvija lagodnost kod dece prilikom  javnog nastupa. Takođe razvija komunikativne sposobnosti, kao i dečiji rečnik, ljubav prema poeziji i prozi, ali i različit pristup čitanju.

Rekreativna joga za decu je još jedan od dodatnih programa koji podrazumeva da će deca jednom nedeljno imati svoje rekreativne aktivnosti na specifičan način, gde će uz samo vežbanje raditi i dečija mašta i vizualizacija. Ovakav vid vežbanja podstiče kreativnost, razvija koncentraciju i maštu.

Ustanova planira da razvija svoju ponudu i da u budućnosti deci obezbedi dodatne različite kreativne i rekreativne mogućnosti.

 

STRUČNO USAVRŠAVANJE

Stručni organ predškolske ustanove je vaspitno-obrazovna veće koje čine medicinske sestre koje obavljaju poslove vaspitanja i obrazovanja (rad u vaspitnoj grupi), vaspitači i saradnici.

Na nivou Ustanove formirane su radne grupe koje funkcionišu po principima timskog rada i bave se različitim temama vezanim za unapređivanje vaspitno-obrazovnog procesa i razvoja Ustanove.

Stručno usavršavanje ostvaruje se kontinuirano tokom godine, a njime koordinira stručni saradnik pedagog. Kao deo profesionalnog razvoja zaposlenih, usmeren je na unapređivanje svih kompetencija potrebnih za rad sa decom u predškolskoj ustanovi i ima svoje obavezno mesto u strukturi radnog vremena vaspitno-obrazovnog kadra.

 

SARADNJA SA PORODICOM

Kontinuitet u učenju dece predškolskog uzrasta postiže se bliskom saradnjom sa porodicom.

Predviđeni su sledeći oblici i sadržaji saradnje sa porodicom:

  • Svakodnevni kontakti sa roditeljima – razmena informacija, pisane informacije i produkti koji prate život i rad vaspitne grupe, proceni panoi, upoznavanje sa stručnim časopisima i novom literaturom za decu i roditelje;
  • Otvorena vrata – razmena informacija o dečijem razvoju i napredovanju uz davanje na uvih dečijih portfolija, zajedničko planiranje narednih koraka, najmanje jednom mesečno uz planirano učešće stručnog saradnika u situacijama kada je to potrebno;
  • Roditeljski sastanci – sastanci u cilju informisanja roditelja o aktuelnim dešavanjima (zajedničke akcije, proslave, aktuelne probleme u grupi), tematski sastanci (priprema za školu, adaptacija);
  • Podrška razvoju projekata – uključivanje u aktivnosti iz projekata, predlaganje eksperata, organizovanje poseta u okruženju, pomoć u prikupljanju sredstava, predlaganje resursa i t.sl.

Osim medicinskih sestara i vaspitača koji najneposrednije i kontiunirano sarađuju sa roditeljima, u povezivanju sa porodicom i podizanju njihove vaspitne kompetencije, učestvuju i stručni saradnici pedagog, psiholog i logoped kroz različite oblike saradnje a posebno kroz aktivnosti u okviru savetovališta.

Rad savetovališta će se odvijati u posebnom prostoru namenjenom individualnim razgovorima sa roditeljima.

 

SARADNJA SA DRUŠTVENOM SREDINOM

Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji, nego i lokalno okruženje.

Aktivnosti saradnje sa društvenom sredinom ostvaruju se na sledeće načine:

  • Upoznavanje prirodnog okruženja – šetnje, istraživačke aktivnosti, izleti i boravak u prirodi;
  • Upoznavanje socijalnog okruženja – posete institucijama, razgovori sa ljudima raznih zanimanja, poseta predstavnika različitih institucija vrtiću, razgovori o događajima u lokalnoj sredini i igranje uloga.

Učešće u programu koji je povezan sa zajednicom, dete razvija nova znanja, osećanje pripadništva, zajedničkog socijalnog učešća ali i sopstvenu vrednost i pozitivni stav o sebi i drugima.

Značajan segment pripremnog predškolskog programa je saradnja sa osnovnim školama. U skladu sa tim, a u cilju otvorene saradnje i olakšavanja prelaska iz vrtićke u školsku sredinu, planirani su različiti oblici saradnje kroz međusobne posete (prisustvovanje školskom času, posete učitelja vrtiću i prisustvovanje neposrednom radu sa decom), zajedničke akcije ili učestvovanja u različitim manifestacijama kao i saradnja po pitanju podrške deci kojoj je potrebna pomoć u učenju i posebna podrška u razvoju.

 

MATERIJALNO – TENIČKI USLOVI RADA

Predškolska Ustanova ,, Mali čarobnjak“ se nalazi na teritoriji Beograda na opštini Palilula, a na adresi Romena Rolana 20. Ustanova raspolaže sa jednim objektom koji ima tri nivoa, koji ukupno broje 240 m2.

Planirano vreme početka rada vrtića je nakon verifikacije kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kuća se prostire na 3 nivoa. Svaki deo kuće je namenjen i prilagođen potrebama dece. Za grejanje cele kuće se koristi parno grejanje pa se pretpostavlja ostvarenje najoptimalnijeg, zdravog boravka dece u ustanovi u svim vremenskim uslovima.

Mali čarobnjak u svom sastavu ima i dvorište, površine 200 m2  koje je specijalno namenjeno i usklađeno za svakodnevni boravak dece na svežem vazduhu, za vreme toplih dana. Dvorište je prekriveno travnatom površinom i predviđeno je opremanje nepokretnim i pokretnim rekvizitima u skladu sa budućim ispitivanjem potreba i interesovanja dece koja će boraviti u Malom čarobnjaku.

Materijalno – tehnički uslovi za rad su sledeći: Predškolska Ustanova pored gore navednog dvorišta raspolaže i sobom za prijem, rekreativnu salu odnosno zajedničku sobu za igru, kuhinju, sobe za rad i rekreaciju, kancelariju i toalete. 

Tabela br.1 – Tabelarni prikaz materijalno – tehničke opremljenosti

 

Rb. Oprema / sredstvo Jedinica mere Količina
1 Nameštaj
1.1 Sto Kom 5
1.2 Stolica Kom 25
1.3 Tabla Kom 2
1.4 Tabure Kom 2
1.5 Jastuče Kom 10
1.6 Krevetac Kom 1
1.7 Polica Kom 6
1.8 Plakar Kom 10
1.9 Itison m2 8
1.10 Pult za povijanje Kom 2
1.11 Stolica za hranjenje Kom 2
1.12 Krevetići za spavanje Kom 10
1.13 Sunđeri za spavanje Kom 10
  Nameštaj i neophodni imobilijar za smeštaj dece konstantno će se prilagođavati broju  i uzrastu djece , prateći potrebe, standarde i zahteve vaspitača/ca.
2 Tehnička, nastavna i radna sredstva
2.1 Televizor Kom 1
2.2 Medija plejer 1
2.3 Prenosni računar 1
2.4 Štampač u boji 1
3 Didaktička sredstva
Ustanova poseduje didaktičke materijale za razvoj različitih uzrasnih grupa. Didaktički materijali su od drveta, papira, plastike, kartona, tkanine i biće obnavljani kupovinom ali i pravljeni ručnu u skladu sa nastavnim aktivnostima.

Nabavka didaktičkih sredstava realizovaće se prema zahtevima vaspitača.

4 Potrošni materijal za sprovođenje vaspitno – obrazovnog rada
4.1 Pribor za pisanje Kom 10
4.2 Pribor za crtanje Kom 10
4.3 Papir za crtanje Kom 10
4.4 Papir za pisanje Kom 10
4.5 Lepak za papir Kom 10
4.6 Plastelin Kg 1
4.7 Vajarska glina Kg 1
5 Sredstva za održavanje higijene
Nabavka sredstava za održavanje higijene obezbeđivaće se prema zahtevima higijeničara na nedeljnom nivou. Sredstva za održavanje higijene obezbeđivaće se isključivo preko specijaizovanih firmi.

Napomena: nameštaj, imobilijar, tehnička, nastavna i didakička sredstva kao i  potrošni materijal količinski će se uvećavati srazmerno broju upisane dece.

 

KADROVSKI POTENCIJAL USTANOVE

Kadrovski uslovi rada se odnose na broj i strukturu zaposlenih radnika. Predškolska ustanova zapošljava vaspitače u odnosu na broj grupa i na dužinu boravka dece u Ustanovi, a prema Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju.

Navedeni kadar će zasnovati radni odnos sa ustanovom nakon verifikacije i početka rada Ustanove. Deca će se upisivati i formirati grupe nakon verifikacije Ustanove.

Predškolska Ustanova radi od 07:00 do 18.00 časova, što je celodnevni boravak dece. Deca koja se upisuju u pripremni predškolski program mogu boraviti u celodnevnom terminu, ali će u vreme trajanja pripremnog predškolskog programa vreme provoditi u toj vaspitnoj grupi.

 

PRAĆENJE I VREDNOVANJE

Praćenje i vrednovanje rada PU se planira kroz instrumente za vrednovanje i samovrednovanje rada Ustanove u odgovorajućim ključnim oblastima. Pored same realizacije Ustanova će raditi godišnji plan samovrednovanja, sprovoditi ga i vršiti analizu rezultata i planiranje daljeg razvoja vrednovane oblasti u skladu sa rezultatima.

Pored samovrednovanja rada PU u okviru Ustanove će se održavati sastanci pedagoškog kolegijuma na kvartalnom nivou ili češće, po potrebi. Takođe će se obavljati redovne konsultacije sa prosvetnim savetnikom, kako bi se pratio rad Ustanove i spolja i radilo na korekciji nedostatka blagovremeno.

Sve planirane i sprovedene aktivnosti će se dokumentovati i analizirati u stručnoj službi ustanove.

 

OBEZBEĐENA FINANSIJSKA SREDSTVA ZA RAD

Finansijska sredstva za rad ustanove obezbeđuje:

  • Korišćenjem sredstava Osnivača;
  • Od roditelja dece – korisnika usluga, cena usluga;
  • Učešćem sponzora ili donatora;
  • Iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

Osnivač razmatra Godišnji plan rada ustanove i nakon što utvrdi da je isti u skladu sa važećim propisima i normativima, daje saglasnost i vrši finansiranje za tu radu godinu.

 

HIGIJENSKO-TEHNIČKI USLOVI ZA RAD

U Ustanovi je izgrađena sanitarna prostorija sa vc kabinama i opremljenim prostorima prilagođenim deci. U svakoj se nalazi dovoljan broj lavaboa sa tekućom vodom. Redovna kontrola dezinsekcije i deratizacije na svakih 6 meseci (po isteku potvrde). Ustanova održava higijenu na dnevnom nivou sredstvima za održavanje higijene. Sredstava za održavanje higijene se nabavljaju po potrebi.